Istorija turbokompresora

 

Istorija turbokompresora je duga skoro koliko i upotreba motora sa unutrašnjim sagorevanjem.

 

Davne 1885 i 1896 Gottlieb Daimler i Rudolf Diesel su istraživali mogućnost povećanja snage motora i redukcije potrošnje goriva upotrebom kompresovanog vazduha prilikom sagorevanja u motoru.

 

1925, švajcarski inženjer Alfred Buchi je bio prvi koji je uspešno primenio sistem turbokompresovanja pomoću izduvnih gasova, i postigao povećanje snage motora za više od 40%. Ovo je bio početak ere uvođenja turbo-kompresora u auto industriju. Prvi turbokompresori su se koristili kod veoma velikih motora. U auto industriji su prvo počeli da se upotrebljavaju na kamionskim motorima. 1938. "Swiss Machine Works Saurer" je napravio prvi kamionski motor sa turbokompresorom.

 Istorija turbokompresora je duga skoro koliko i upotreba motora sa unutrašnjim sagorevanjem.

 

 

Chevrolet Corvair Monza i Oldsmobile Jetfire su prva putnička vozila sa turbinom. Debitovala su na tržištu SAD-a 1962/63. godine. Međutim, uprkos ovakvim naprednim tehničkim rešenjima, njihova nepouzdanost u vožnji je rezultovala brzim nestankom sa tržišta.

 

Posle prve naftne krize 1973. turbokompresori postaju sve prihvatljiviji kod komercijalnih dizel aplikacija. Do tada, velike investicije u njihov razvoj nisu bile isplative, budući da su, usled niske cene goriva, uštede bile minimalne. Sve veća ograničenja u pogledu emisije izduvnih gasova, krajem osamdesetih godina prošlog veka, uslovila su porast proizvodnje i upotrebe kamionskih turbina, tako da danas, bukvalno svaki kamionski motor ima turbo-kompresor.

 

Sedamdesetih godina prošlog veka, dolazi do upotrebe turbokompresora u auto-moto sportovima, a naročito u trkama Formule 1, što dovodi do njihove sve veće popularnosti u automobilskoj industriji. Reč "turbo" postaje vrlo popularna. U to vreme, gotovo svaki proizvođač automobila je nudio bar jedan top model sa benzinskim turbo motorom. Međutim, ovaj fenomen je iščezao posle par godina, budući da su motori i pored veće snage jos uvek bili ne-ekonomični. Uz to postojao je problem "turbo rupe", odnosno odložene i usporene reakcije turbokompresora, koji nije bio prihvatljiv za većinu kupaca automobila.

 

Pravi proboj turbina u automobilskoj industriji postignut je 1978. uvođenjem prvog diesel motora sa turbokompresorom kod Mercedesovog modela 300SD. Pratio ga je VW Golf turbodiesel iz 1981. godine. Uz pomoć turbina, mogla je da se poveća efikasnost putničkih automobila sa diesel motorom, i da se postignu gotovo iste performanse kao kod benzinskih aplikacija uz značajno smanjenu emisiju štetnih izduvnih gasova.

 

Danas se turbokompresori kod benzinskih motora ne koriste primarno, kao sredstvo za poboljšanje performansi, već kao sredstvo za uštede u potrošnji, a samim tim i kao sredstvo koje umanjuje zagađenje životne sredine i umanjuje emisiju štetnog ugljendioksida (CO2).

 

Trenutno, osnovni razlog korišćenja turbokompresora je smanjena potrošnja i emisija štetnih gasova.